Books like Atom: An Odyssey from the Big Bang to Life on Earth...and Beyond

Прије него што почнемо, имам да изјавим сљедеће: Лоренса Крауса органски не могу да поднесем. Тај начин облачења, тај екстремно иритантан глас, омаловажавање супарника у дебатама, надобудност (најбоље обожава кад простој раји саопшти нешто што би требало да је шокира и онда са висине свима поручи "Ако вам се то не свиђа, ко вам је крив!", па чак и кад то подразумијева лупетање небулоза типа да је збир свих природних бројева једнак минус једна дванаестина), све то његове видео снимке (о живим наступима да и не говоримо) чини врло тешким за гледање јер се човјек константно бори са жељом да улети на сцену и тог одвратног патуљка придави његовим сопственим капутом.Сад кад сам тај тешки терет скинуо с груди (а једва сам чекао прилику за то), са задовољством могу да констатујем да ништа (или барем скоро ништа) од те Краусове мегаиритантне интернетске персоне није процурило у његово писање. Додуше, ова књига је сада већ скоро двадесет година стара, а новије нисам читао, тако да је могуће да су се ту ствари промијениле, али то је већ тема за те друге књиге. Хтједох да кажем, ово је једна врло добро написана научно-популарна књига која се, кроз замишљену перспективу једног атома кисеоника (и прије тога његових саставних дијелова) бави историјом свемира све од Великог праска, преко настанка и развоја разноразних галаксија и планета и сунаца и сл., преко живота на Земљи, до самог краја свемира, тј. шпекулација о варијантама истог.Као што знамо, Краус је физичар, али једна овако свеобухватна прича, као што лако можете да замислите, неминовно се протеже и на разне друге области, првенствено биологију, али то све је исприповиједано тако да барем мојим лаичким очима ништа није штрчало у тим дијеловима који нису његова струка, тј. неко ко на примјер не зна ништа о аутору са истом вјероватноћом би могао да помисли да је у питању физичар који у неким дијеловима књиге пише о биологији као и да се ради о биологу чији почетак и крај књиге се баве физиком.Све у овој књизи је врло врло врло детаљно и прецизно објашњено (наравно, тамо гдје научна сазнања омогућавају такву прецизност) и на моменте она прилично превазилази оквире обичне популарне науке и постаје нешто доста озбиљније. Потребно је бити прилично концентрисан да би се све упратило како треба, а вјероватно су поновљена читања још и најбоља варијанта. То није кривица аутора, који је врло добар писац и зна повремено да убаци какву симпатично духовиту упадицу, већ једноставно посљедица нивоа детаљности за који се опредијелио.Ја наравно не дијелим Краусово мишљење ни око чега, тако да ми дијелови у којима се бави филозофирањем нису баш блиски, али његовом објашњавању тренутних научних достигнућа не налазим замјерку. Мени је књига "зашкрипала" на неколико (не много) мјеста која су углавном субјективна, осим једне - средњи вијек већ одавно нико озбиљан не назива Мрачним добом. То је један од модерних митова, као што је нпр. онај да су (опет) у средњем вијеку сви мислили да је Земља равна, што само показује да су и научници ко и сви остали људи врло склони предрасудама.Сума сумарум: Препоручено.